Kupili smo auto! Odluka je bila prilično smela, zbog činjenice da smo tada još stanovali u centru. U zgradi nije bio obezbedjen parking, a parkiranje u centru je pravi podvig ili mala investicija.
Ali Auckland je definitivno grad za koji je auto neophodan. Postoji hiljadu plaža u bilo kom smeru, na 15tak minuta od centra, mnogo manjih parkova, nacionalnih parkova, raznoraznih dešavanja i organizovanih (često i besplatnih) festivala i dogadjaja prilagodjenih porodici. Zar sve to da propuštamo!? 🙂
I eto, sada se vozamo.
Posle puno gledanja i vaganja na internetu i velike nedoumice da li da kupimo veći Honda CRV (sa predjenih 120k km), ipak smo se odlučili za manji, očuvaniji (50k km) i opremljeniji Honda Fit. Honda Fit je verzija Honde Jazz koja se pravi za Japansko tržište. Jedina velika razlika (i zamerka) je što su su komande na uredjaju za navigaciju na japanskom, a čak ne postoji ni varijanta da se software zameni i ubaci neki normalni engleski.
Pored toga, sve na kolima je savršeno i novo. Prvi put sam vlasnik automobila sa automatskim menjačem (probao sam ranije na mahove i kraće relacije, ali nedovoljno za trajniji utisak). Takodje, medju gomilom opreme koja stvarno nije standardna za male automobile, našla se i kamera za parkiranje u rikverc. Iako sam bio skeptičan koliko je zapravo potrebna kamerica na ovako malom automobilu, pogrešio sam! I istina je da se lako naviknemo na dobre stvari! Ne znam kako bih sada prešao na automobil koji ne nudi ove dodatke.
Svaki vikend putujemo negde i dok je leto istrazujemo okolne plaže i uživamo u talasima.
Imali smo problem jos jedino oko parkiranja. Našli smo parking mesto u javnoj garaži, koja je udaljena od našeg stana 15 min peske, možda kao relacija početak Balkanske ulice do Glavne pošte u Kneza Miloša 🙂 I isto tako brdovita! Razumećete, nismo baš bili zadovoljni ovim rešenjem.
Kažem ‘imali’ jer je i taj problem rešen! Preselili smo se u divan 2 bed + 2 bath, ali to je već sledeći post!