Karte
Posle uspešno dobijene vize, krenuli smo užurbano da tražimo karte za Aukland. Prva opcija koja je i najčešća je da se putuje preko Dubaija i Australije. Ovo nam je delovalo kao jedina logična opcija obzirom na to da smo pokušavali da spojimo više stvari: mali broj presedanja, kratka čekanja između presedanja, pristupačne karte i spojene letove. Ova poslednja stvaka je ujedno bila i najbitnija i nešto oko čega nije smelo biti kompromisa. To znači da je let morala da organizuje jedna kompanija i da je za ceo let morala postojati samo jedna karta. Imajuci na umu distancu i broj presedanja, ovo znači da se prtljag čekira samo u Beogradu i uzima u Aucklandu. Takođe, sve rizike letova koji kasne, pruzima na sebe kompanija koja je nosioc karte.
E sad, dolazimo do blage komplikacije. Pošto se let organizuje preko Sidneja (ili Meburna ili Perta) potrebno je imati tranzitnu vizu za Australiju (nemojte da vas zbune informacije na sajtovima, neće vas pustiti da uđete u avion u Beogradu ako nemate odgovarajuću vizu, čak iako ne izlazite iz tranzitne zone).
Druga opcija koju je Marija našla je da idemo preko Franfurta i Singapura. Za Singapur nije potrebna viza (a može lako da se dobije na aerodromu ako želite da pravite veću pauzu u Singapuru). Odabrali smo ovu opciju, sa ukupnim trajanje putovanja BG-FRA-SIN-AUK oko 32h. Postojala je opcija da umesto 6 sati čekanja u Frankfurtu čekamo samo 2 sata, ali smo propustili priliku da kupimo te karte.
Vremena su bila otprilike raspoređena ovako:
- Polazak iz Beograda u četvrtak u 11:00
- Beograd – Frankfurt (2h)
- Čekanje na aerodromu (6h)
- Frankfurt – Singapur (12h) – SQ325
- Čekanje na aerodromu (3h)
- Singapur – Auckland (9h) – SQ285
- Dolazak u Auckland u subotu u 12:00.
Letovi
Beograd – Frankfurt
Iz Beograda za Frankfurt smo putovali nekim malim avionom (Lufthanzin avion). Let je prošao lepo, brzo, kao i svaki drugi let do nekog evropskog grada. Ono što nas je čekalo je bilo malo duže čekanje na aerodromu kada sletimo. Aerodrom u Frankfurtu je veliki i ima dovoljno sadržaja da smo mogli da se zanimamo (sa posebnim naglaskom zanimanja deteta od 2 godine). Petar je bio jako dobar, spavao je 2 sata na aerodromu, jeo jabuke i grožđe i provozao se 1001 put nekim liftom, i još toliko pokretnim stepenicama. Na aerodromu imaju i neke male igraonice (uslovno rečeno), prava prilika za trošenje energije pred duuugi let.
Frankfurt – Singapur
Ovo je najduži let. Iz Frankfurta smo krenuli uveče po našem vremenu, što je bio benefit o kojem nismo mnogo razmišljali pre samog putovanja. Ispostavilo se da su vremena najdužih letova bila odlična imajući u vidu to kada Petar spava noću i kada ima popdnevnu dremku. Leteli smo redovnim letom Singapur Airlines-a, koji se realizuje avionom Boeing 777-300ER. Razlika u odnosu na avione kojima smo navikli da letimo je ogromna, što je bilo pravo olakšanje. Avion je veoma veliki, osećaj prostora je odličan. Pored toga, usluga na avionu je bila izvanredna, hrana je bila fantastična, kao i vino koje smo samo dopunjavali. Petar je spavao dobar deo leta, a kada je bio budan zanimao se crtanjem – bojice i svesku je dobio na prethodnom letu, ili je gledao crtaće.
Posle par sati sedenje postaje neudobno, u kakvim god uslovima da putujete. A ja nisam znao da se naslon za glavu pomera gore dole, pa sam ceo let pokušavao nekako da se iskrivim ne bi li kičma prestala da me boli od neprirodnog položaja. Naslon za glavu može čak i da se oblikuje tako da može bolje da drži glavu dok spavate. Ovo sam primetio tek na letu iz Singapura za Auckland, kada sam video kako se čovek ispred mene lepo namestio.
Sve u svemu, više od pola putovanja smo prošli, dete nam je lepo spavalo, lepo jelo i bilo odlično raspoloženo … so far so good. Stalno se vraćam na Petra i njegov doživljaj puta, jer njegovo raspoloženje uvek utiče i na naše.
Aerodrom u Singapuru je ogroman i kao u Frankfurtu, ima dosta sadržaja za zanimaciju. Ovde smo taman imali vremena da popijemo kafu, malo proteglimo noge i već je bilo vreme da se ukrcavamo na let za Auckland.
Singapur – Aukland
Ovaj let je takođe u realizaciju Singapore Airlines-a, ali ovog puta leteli smo avionom Airbus A380-800. Avion je veoma sličan prethodnom, ogoman. Pored navedenog otkrića oko sedišta i udobnosti, ovde sam shavtio i drugu stvar koju bih drugačije uradio. Naime, jedna od bzvz stvari na svim letovima su slušalice koje se dobiju na letu. Sve su namenjene jednokratnom korišćenju, pa i nije neko iznenađenje da su smeće. Divne kolege iz PSTech-a su mi poklonile fantastiče bežične slušalice koje imaju kabl koji može da se koristi za ostvarivanje žičane veze. Na ovom letu sam shvatio da mogu na avionu da kupim adapter. Tu je tek došao do punog izražaja njihov in-flight entertainment sistem, uz filmove i serije kojih stvarno ima puno u izboru. Tako da ako bih nešto preporučio za ovako dugo putovanje, to bi bio dobar par active noise cancellation slušalica, i gore pomenuti adapter (koji može da se nađe i pre leta).
Dolazak u Auckland je obeležio Miloš, veliki osmeh dobrodošlice i divno putovanje po prelepom prolećno-letnjem danu do Miloševe kuće u Mount Eden-u.
